Male stvari

      Kad smo bili djeca, većina stvari se dijelila na bitne i nebitne. Ako se trebalo učiti za školu to je bilo bitno, ako se trebala spremit soba ili pomoći oko kuće to je bilo bitno, ako ste napravili nešto loše i to skrivali, bilo je bitno da roditelji ne saznaju, zapravo, sve stvari koje su zahtijevale naš napor i koncentraciju te predanost, bile su bitne, sve drugo, od igre, zabave, manjih obveza, usputnih događaja i sličnih stvari je spadalo u nebitno. No, kada smo odrasli, perspektiva se lagano ppromijenila Sada stvari i događaje kategoriziramo u masu potkategorija, više nema one jednostavne podjele, već komplicirani sustav vrednovanja stvari koje smo razvili zbog utjecaja društva te njihovih normi.

Dani kratkog fitilja

        Inače sam dosta mirna osoba, nekako sam navikao sam sebe da se ne živciram na neke nepotrebne stvari i situacije koje je bi me mogle uzrujati ali jednostavno nisu toga vrijedne. Ispadi drugih ljudi, njihova ispoljavanja osobnog sranja na svijet, glupe situacije na koje ne mogu utjecati, idiotizam na djelu, opću nepravdu i maloumnike odavno ignoriram i ne dozvoljavam da mi kvare dan. Jednostavan trening koji meni paše i kojeg prakticiram; kada sam suočen s nekom osobom i kada su živci nadraženi od strane okoline, kada se pred očima lagano zamračuje na na usta navire pjena bijesa i potok uvreda koje kipe u mom mozgu, stanem. Udahnem i pomislim: ti češ mene jeb**? E pa tu ste se druže Pantiću, prevarili. Tuđe sranje nije vrijedno mojih živaca i neću dozvoliti da me ono opterećuje, ponavljam si kao kakvu mantru. I to za mene upali, ja se uspijem smiriti a to mi je jedino bitno, naravno, upali u većini dana, no ima dana kada mi svi živci svijeta ne bi pomogli da ostanem smiren.

Osobno iskustvo

        Kako kaže jedna stara izreka: “Naša mudrost dolazi iz našeg iskustva. Naše iskustvo dolazi od naše gluposti.” S čim se svi možemo složit, je l'nerijetko možemo čut komentare kao što su: „E di mi je bila pamet, pa takvu glupost napravio, ali nema veze, sad imam iskustva da ju više ne ponovim“, barem je to slučaj kod onih koji uspiju lekciju naučit iz prve, ostalima jednostavno treba par puta da shvate svoje pogreške i nauče nešto iz njih, što obično biva kada ih te iste pogreške konačno dovoljno jako ugrizu za dupe da konačno uključe mozak i razmisle dobro o svojim postupcima.